Skoro dve

Za hvalu il' za pokudu, procenite sami:

- kad me pitaju za godine, kažem: "Skoro dve", znam i da Mama ima dvadeset sedam, Tata skoro trideset, a deda i baba po pedeset i šest (za ispravnost podataka ne garantujem, sami su se izjašnjavali, pa je neko sebi dodao, neko oduzeo- po potrebi);

- raspoznajem boje, uključujući i braon, narandžastu, ljubičastu;

- sve radnje obavljam isključivo u pelenu, nošu pominjem samo u šali;

- pijem iz čaše, a umem i da ručkam sama, mada i dalje više volim da me hrane;

- znam petnaestak slova latinice (u poslednjih šest meseci ni jedno novo nisam naučila);

- brojim do jedanaest i prepoznajem jednocifrene brojeve;

- poštujem saobraćajna pravila- pristajem da se vozim isključivo u autosedištu, a posebno volim pešački prelaz i semafor;

- đubre bacam u kantu;

- ne umem sama da se uspavam, još uvek me nunaju u naručju;

- izgovaram čisto skoro sva slova, izuzev L i R (mada i to umem u ponekim rečima);

- znam da pevam mnooogo pesmica, ali omiljene su mi "Matematika", "Zvončići" i "Burek", od izvođača mnogo gotivim Branka Kockicu i "Kolibri", posebno uživam kad ih slušam sa starih vinil ploča;

- slažem puzzle od 30 delova sa junacima iz "Nodija", uz minimalnu pomoć odraslih (one sa manje delova da ni ne pominjem);

- od crtaća gledam "Doru"(omiljeni lik mi je Mapa), "Tri praseta", "Snežanu" i, naravno - "Nodija";

- rado delim igračke sa drugarima, al' volim i tuđe da isprobam;

- budna sam do kasno uveče;

- mrzim stepenice, maltretiram matorce da me nose na treći sprat više puta dnevno;

- reklo bi se da sam umetnički tip: crtam, pišem, čitam, pevam, al' da potrčim - teško;

- volim da klopam sve i svašta, ne pravim pitanje dal' je sladoled ili mandarina;

- zdravstveni karton mi je potpuno prazan;

- ne plašim se nikoga i ničega (baba Veštica mi je jedan od omiljenih likova u "Snežani");

- obožavam da se zatvaram u plakar;

- često sviram na klaviru (najčešće "Na kraj sela žuta kuća");

- uveče pijem mleko iz flašice za bebe;

- .............. (dopunite sami)