I sestra, i kuma

Kod nas u kući je vanredno stanje - saznali smo nedavno da ćemo dobiti seku, pa je lavina sreće pokrenula borbu oko izbora lepog imena za našu novu kućnu ljubimicu. Svako od ukućana (sem Vukašina, taj se ne izjašnjava) ima lepe predloge, ali nikako da izaberemo ono pravo. Kako vreme prolazi, bitka se postepeno pretvorila u pravi mali rat, pa borci više ne biraju sredstva da nametnu ostalima svog favorita.
Tako je Mama pokušala onomad da izvrši ofanzivu, ali suptilno, najpre preko mene, a zna se da sam ja trenutno u fazi opsesivnog pisanja, pa mi konverzacija nije prioritet. Elem, prekinu me besramno u pisarskoj raboti i tobož' sramežljivo upita:
- Mila, kako ti se sviđa da nam se seka zove Đurđa?
- Odlično je! Sad ću da napišem. (pišem Đurđa Pavlović)
- Hm, super, ali Tati se ne sviđa. Moramo nekako da ga ubedimo da je lepo.
- Dobro, sad ću da mu napišem. (pišem Tata, zvaće se Đurđa Pavlović. Neka ti se odmah svidi!)
Tata čita, promišlja taktiku, pa me upita:
- Pa, dobro. Nego, maco, šta misliš da se seka zove Eva?
- Daaa, mnogo mi se sviđa! Sad ću da napišem. (pišem - Eva Pavlović)
Mama, već na ivici nerava:
- Pa dobro, Višnja, kako bi ti uopšte volela da ti se zove sestra?!- Ko? JA? Kako - kako? Pa - Anđelija!