Zdravo, svete!

Na silno navaljivanje mojih brojnih obožavalaca, dođoh na ovaj svet 2. januara 2007. u 13:15h, teška 3400g, dugačka 51 cm. Ocena na rođenju - 10 (prva u karijeri moje doktorke, kaže da nije nikad imala bebu za desetku). Zeznuli smo i Rodu i Deda Mraza - rodili su me Mama i Tata uz malu pomoć doktora. Bio je to divan događaj, koji je najavio bezbroj budućih radosti. Mama i ja smo ostale u Gradskoj bolnici tri dana, ali se ja tog dela sećam kao kroz maglu, jer sam mahom spavala. Sećam se samo da su me neke tete budile i terale da ručam, mada to meni uopšte nije bilo važno. Čula sam da su rekle mami da sam ja velika lenjivica, sram ih bilo. Da me nije mrzelo da se budim svašta bih im rekla. Mada, malo ih izvlači to što su mi poklonili veeeliki novogodišnji paketić pun raznih đakonija. U posetu su mi dolazile sa Tatom i baba i tetka Anja. Šetala sam u sestrinom naručju hodnikom svakog dana kao da sam eksponat na izložbi. Čula sam da su moje slike već sutradan kružile internetom. Baš mi godi ova popularnost!

A onda sam došla kući...

Oduševila sam se super stvarima koje mi je u mom odsustvu nakupovao Tata u saradnji sa babama i dedama. I prababa mi je dolazila i donela torbu punu praktičnih stvarčica. Priznajem, njen poklon me je najviše obradovao (ostali izvin'te).

Božić mi je bio skroz super! Sjatila se familija cela - Pavlovići, Protići i tetka i teča, pa ne znaš ko će pre da me ljuška. Umalo se ne posvađaše. To se zove uživancija! Samo, šteta što brzo zaspah, nisam ih dovoljno iskoristila.

Prvih dana su me ovi matorci žešće smarali sa klopom - te nije jela dovoljno, te ne ume da sisa... Kad na kraju još rekoše da im brukam familiju konačno mi je dozlogrdilo - zgrabila sam flašicu i od tad je puštam samo kad spavam. Pa da vidim dal' će sad imati koju zamerku!