Krštenje

Krštena sam na Trojice, 27. maja 2007. u manastiru Stjenik na planini Jelici. Društvo su mi pravile Milica i Natalija, moje drage sestre iz Trnave. Bilo nam je strava! Sve tri smo bile hrabre i radoznale, a pop Milisav (koji je krstio i mamu i ujku) je radio neke vrlo zanimljive stvari. Svaki čas nam je prilazio sa nekom novom igračkom. Malo nas je osvežio vodom jer je bilo jako vruće toga dana. Imao je i veliku zvečku kojom je mahao tamo-'vamo i neke šarene ukrase na odelu koji su zanimljivo svetlucali. A još su tu bili i neki štapići sa sjajnim treperavim vrhovima, baš su delovali ukusno, međutim nisam uspela da ih glocnem iako sam se svojski trudila. Pop kao da je čuo da ja volim pevanje, pa je otpevao jednu jako lepu pesmicu za nas tri. Dobar neki deka, baš mi je drago da sam ga upoznala.

Kum mi je bio mnogo fini, uopšte nije plakao. Pribojavala sam se da neću znati kud ću sa njim uplakanim, međutim stojički je izdržao, hvala Bogu.

Sve u svemu, mnogo mi je bilo lepo, prosto mi bi žao kad sam čula da neću moći da se krstim još koji put.