Zubić

Jednog jutra ja sam
Po propisu zevnula
Kad belina neka čudna
Iz usta mi sevnula

Kao da je mesec celi
Na desni mi seo
Preplavio mamin vidik
Taj objekat beo

Pa dovede ona sebe
Na razuma rub
Dal' to meni možda nije
Iznikao zub

Ne mogaše verovati
Organu za vid
Pa prstima ona pipnu
Ne beše je stid

Tad postade jasno
Pa i vama kažem
Imam i ja zubic
Necu da vas mažem

Zato odsad pazite
Dal' vas mrko gledam
Može vam se desiti
Da vas izujedam